VERIGE, VERA, SEVER

"On je razastro SEVER nad prazninom, i zemlju obesio ni o čem.“ (Jov, 26,7)

VERIGE f pl. (Vuk) = flertai f (Vuk, Boka)
»1° lanac, sindžir, catena, komostre (Grbalj),

2° toponim (Verige, Boka, morsko tijesno)«.
Sufiks -iga varira sa -i^đ ver ūgi f pl. (Kastavština)
pored virùgi; verüga (Vodice) = viruga
ţ »kolutić u lancu«. Samoglasnik i mjesto e
možda od unakrštavanja sa lat. viria > vera
(v.) ili virga. Deminutiv na -iça vèrizica î
(Vuk). Pridjev na -w» vèriznî, stcslav. егіаьпъ,
poimeničen na -jaza verižnjača f »komostre (v.)«.
Nalazi se u stcslav. veriga, pored veruga, slov.,
bug. i rus. Praslav. Denominal verugati se
(iz-, raž-); na -iti razverižiti. Riječ je kulturni
termin, koji se posuđuje. Rumunji posudiše
veriga, s izvedenicama na Or, -aş, -aįie, pridjevi
verigaşos, verigat, deminutivi verigei, veriguţa;
Arbanasi verige. Prema Miklošiču izvedenica je
od istog praslav. korijena ver-, koji je u otvor
(v.). Upor. lot. véru »einfädeln, udjeli, šiti«,
vērens »konac«, lit. virvē »konopac«. le. je korijen
*yer-. Glede virga u značenju »Ring« upor.
stfr. verge, prôv. verga, u Piemontu verge
»ženidbeni prsten«, ngr. βεργί »obruč.
(Petar Skok, Etimologijski jecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika)

VERIGE
VERA
SEVER

 VERIGE > VERA > VERATI SE (verati se kroz zivot ka spasenju).